Seka Aleksić: Sve o mojim porodičnim tajnama

Pevačica Seka Aleksić prvi i poslednji put odgovara na javne prozivke rođaka koji je u medijima opisivao njenu prošlost teškim i grubim rečima i objašnjava u kakvom je zaista odnosu sa članovima svoje familije i bivšim verenikom

Seka Aleksić, foto: Miloš Nadaždin

Dok hvata zalet za novi album koji planira da objavi sredinom novembra, folk zvezda Seka Aleksić (33) poslovni elan ulaže u promociju singla Čivas kojim želi da zagreje atmosferu pred izlazak ostalih pesama. Međutim, senku na njeno dobro raspoloženje bacile su grube optužbe pevačicinog brata od ujaka Zulfa Ramića koji se usudio da pojedinim novinarima razotkrije mračnu stranu Sekine prošlosti. Njeno ćutanje delovalo je u početku kao ponašanje osuđenika koji se našao u klopci iz koje nema kud, ali je odlukom da za Story ispriča svoje viđenje tih prošlih vremena i porodičnih odnosa, raščistila prostor na kojem su o njoj vladala neka druga, čestitija uverenja.

To što se često oglašava na društvenim mrežama zapravo je potreba da sve što oseća podeli sa onima koji to žele da znaju, ali o optužbama da je nekadašnjeg verenika strpala iza rešetaka i kako ne zna gde joj preci počivaju isprva nije ni pomišljala da komentariše jer to prevazilazi granice dobrog ukusa. Umesto nekog ko je skrhan time što je njegova mračna prošlost posle dvanaest godina karijere isplivala na svetlost dana, Seka se javila na telefon vedra i raspoložena, kao da je sve to deo nečije tuđe sudbine. Umesto očekivanih reči odbrane, počela je da priča kako je otpočela dan.

- Upravo sam završila trening! Sama sam sebi nametnula takav tempo da svakodnevno kombinujem kardiovežbe i boks. Ima dana kada sam presrećna, a sledećeg već osetim umor. Ipak, kada sam počela da primećujem kako s vremenom izgledam drugačije, a telo poprima drugi oblik, nemam nameru da odustanem. Radim vežbe kako bi mi zadnjica bila što veća, noge krupnije i struk što uži, iako mi je genetski 70 centimetara u obimu. Namerno se trudim da imam mišićave noge, a pored toga, korigovala sam i ishranu – rekla je na početku razgovora Seka, ostavljajući utisak osobe koja u životu nema nikakvih problema. I kasnije, tokom intervjua dizala je ton samo onda kada bi želela da naglasi ono u šta najviše veruje – da se u životu samo dobro dobrim vraća.

 Ova jesen počela je veoma burno za vas s obzirom na optužbe u javnosti vašeg brata od ujaka Zulfa Ramića. Kako uspevate da delujete tako smireno?

- Ne mogu da kažem da se ne nerviram zbog tih optužbi jer moju karijeru od početka nije obeležio nijedan skandal. Uostalom, ako te ništa ne potresa, postavlja se pitanje kakav si čovek. I te kako mi je neprijatno, ali uz pomoć supruga, majke, brata, svekrve, svekra i prijatelja to nekako prevazilazim. Vetar u leđa daju mi i moji fanovi koji preko društvenih mreža pokušavaju da me zaštite. Trudim se da sve to prevaziđem, a olakšavajuća okolnost je to što znam kakvo je ljudsko biće izgovorilo sve te reči.

 Znate li uopšte na koji način članovi vaše porodice dolaze do medija i zašto to čine?

- Nije mi jasno da su mediji naseli na tu nebuloznu priču. Nisu se setili ni da me pozovu jer sam ja javna ličnost, a kamoli da me zaštite. Ne mogu da verujem da se nekome ko je nebitan daje tolika medijska pažnja. Baš sam se razočarala. Naravno, bilo je medija koji nisu reagovali i na tome sam im zahvalna, posebno zato što je sve neistina.
 Prvo se pre nekoliko meseci oglasio vaš, sada pokojni, ujak, govoreći o tome kako je teško bolestan a vi nećete da mu pomognete. Jeste li uopšte bili u kontaktu s njim?

- Nisam, jer ja s rođacima moje majke nisam u kontaktu. Videla sam ga poslednji put dok sam bila dete, s jedanaest-dvanaest godina. Moja majka jeste, ali je u mom slučaju daljina učinila svoje. S druge strane, nisam ni vaspitana tako da sam u obavezi da zovem rođake, ujake i tetke. S nekima imam divan odnos, a oni su mi i sada dali podršku.

 Šta mislite, zašto vas je ujak tako oštro osuđivao?

- Ne znam, možda je bio ljut pa je dao sebi za pravo da se oglasi. Na kraju krajeva, svako ljudsko biće dužno je da izdržava svoje roditelje koji su mu podarili život, a svi ostali mogu da se ljute. Ja pomažem svoju majku i oca, tako su me vaspitali. Ne mislim da sam u obavezi da vodim računa i o članovima mamine familije niti da svako ko se nađe uvređen jer nije dobio novac od mene sebi da za pravo da me javno vređa.



 Da li vam se tada u medijima prvi put obratio za pomoć?

- Taj moj ujak tražio je više puta novac od moje majke, a kada sam videla da ona ne može da se izbori s njim, prijavila sam ga policiji. Ti rođaci počeli su da prete kako će svašta da ispričaju novinama, što se na kraju i desilo. Još čuvam njihove SMS poruke koje sam pokazala i policiji, a oni će valjda uraditi ono što treba. Ipak, neukusno je pričati loše o pokojniku, a i ne bih želela da ovim intervjuom uvredim moju majku.

 Reč je o vašem rođenom ujaku?

- Jeste, on je rođeni brat moje mame. Ona mu je bila na sahrani i na večni počinak ispratila onako kako dolikuje sestri.

 Šta kažu njegovi ukućani?

- Ne znam jer nemam kontakt ni s njima, ali drugi ujak, koji živi u Sarajevu, podržao me je u ovim trenucima. Održavam kontakt i s tetkama, jedna živi u Beogradu, druga u Tuzli, treća u Ženevi. Moja mama, hvala Bogu, ima dosta braće i sestara i zaista su me svi podržali.

 Osećate li se kao neko koga su najmiliji izdali?

- Ne, jer su moji bliski svi uz mene. Moj rođeni brat Nedžad, koji takođe kao i ja živi u Pazovi, stao je na moju stranu, kao što bih i ja za njega učinila. To je obaveza brata i sestre. Način borbe ovih koji su me optužili dosta je žalostan. Reč je o postupcima koje ljudi rade iz očaja ili nezadovoljstva, a ja sam kroz veru shvatila da tako nešto treba oprostiti. Njima zaista nije lako.



 Ima li bar malo istine u svemu tome?

- Naravno da nema.

 Deluje neverovatno da niste hteli da pomognete porodici, a inače se javno bavite humanitarnim radom?

- Niko se toga nije setio, a to je tačno.

 Kada ste poslednji put bili u kontaktu sa bratom Zulfom Ramićem koji je nakon prozivki vašeg pokojnog ujaka, medijima navodno otkrio vašu mračnu prošlost?

- Čudna je to situacija. Taj moj brat od drugog ujaka nije dobar ni sa svojim ocem, koji je na mojoj strani. Rekla bih da to dosta govori o onome ko me optužuje.

 Odakle njegova potreba da vas blati?

- To bih i ja volela da znam, ali nemam i ne želim kontakt sa njim. Nije hrišćanski vređati, pa ne znam ni kojim bih ga imenom nazvala posle svih gluposti i izmišljotina koje je izrekao. Ja jesam oprostila, Bog sve vidi i sve vraća. Zato se i ne osećam lepo što pričam o svemu tome.

Kada ste poslednji put bili u kontaktu sa tim bratom?

- Bilo je to kada sam snimila prvi ili drugi album. Deda je tada još bio živ, a on je živeo kod dede. Zamolio me je da mu pomognem, što sam i učinila, a imam i svedoka za to. Kao nekoliko godina starija sestra, dala sam mu novac da pokrene neki posao, ali eto kako mi je vratio. Posle ga nisam ništa pitala niti me je zanimalo. I nisu to bile preterano velike pare, ali nema veze.

 U njegovim navodima stoji i to da je vaša majka nakon smrti svoga brata išla u Sarajevo da traži deo kuće koji joj pripada?

- Moja mama išla je u Sarajevo na sahranu svog brata, što je i bila njena dužnost. To što je moj brat pričao deo je njegove frustracije. Ne želim da zalazim preterano u odnose moje mame i njene familije, jer me to i ne interesuje. One koje volim njih pomažem.



 Ima li vaša mama pravo na to nasledstvo?

- Pravo da vam kažem, u to se ne razumem, ali valjda posle smrti moje babe i dede sva njihova deca imaju pravo na tu imovinu. O tome odlučuje sud. Imovinska rasprava je zakazana i svi naslednici moraće da se pojave. To što se taj, glupo mi je da kažem rođak jer ga rođakom ne smatram, verovatno nadao da će njenu sve ostati, to je njegova stvar. Rekla sam mami da se ne petlja u sve to i da se svog dela odrekne u korist neke od sestara kojoj je potrebniji. Moja mama je obezbeđena do kraja života.

Da li je tačno da ne znate gde su vam sahranjeni baba i deda? 
- Naravno da nije tačno! Moji baka i deka sahranjeni su u Sarajevu i više puta sam im odlazila na grob. To činim svaki put kada sam u prestonici Bosne i Hercegovine.

Ko vas smiruje u situacijama kada morate da se suočite s takvim neistinama?

- Pokušavam da ne opterećujem mamu. Svašta je prošla u životu, mučila se kako bi izdržavala brata i mene. Sada zaslužuje da uživa, odlazi na more i u banje. Kad mi je teško, suprug je uz mene i on me smiruje, a mamu smirujemo brat i ja. Odakle ideja vašem rođaku za toliku maštu?

- Možda su ga malo i novinari navukli, ali iskreno mislim da je lupetao šta je stigao. Mogao je da kaže kako je trenutno napolju minus dvadeset stepeni i hladno. Povređen je i iznerviran. To je isto kao kada mene u medijima proziva neka koleginica, a ja je ignorišem i ćutim. Onda se ona još više nervira i upada dublje u sopstveno blato. Tako je i sada, ovo je prvi i poslednji put da pričam o toj osobi i tom problemu. Nakon ovog intervjua više neću da govorim na tu temu.



 Ali, vaš brat je rekao kako ima video-snimak vašeg seksualnog odnosa s više muškaraca? 

- Ne brinite, da postoji takav snimak, odavno bi izašao u javnost! Od 2002. godine bilo je mnogo prilika.

Navodio je i da ste bivšeg verenika iskoristili za veliki novac a potom mu smestili zatvor.

- To je neistina. Svog bivšeg verenika videla sam poslednji put kada sam raskinula vezu s njim još 2001. godine. Zar mislite da 2014. treba da ga spominjem?

Jeste li i sa jednim bivšim partnerom u kontaktu?

- Nisam, jer kad je neka veza završena, to je kraj. Drugo, ja sam sada udata i u srećnom sam braku pa nemam potrebe za tim. Kao što ni Veljko nema razloga da održava kontakte sa svojim bivšim devojkama.

Šta vam je muž rekao na sve što se desilo?

- Moj muž zna sve o meni i ovoga puta bio mi je podrška.

 Smatrate li da ste ipak nekada nekoga povredili iz neznanja?

- To se sigurno svakome desilo. Onda naiđe period, kao što se meni desilo pre pet godina, kada osetite potrebu da se nekom izvinite. Ja sam tada najboljoj prijateljici tražila oproštaj jer mi je ta reč jača od izvinjenja. Tražila sam da mi oprosti jer sam shvatila da sam pogrešila. I majci kažem nešto što je povredi, pa joj kažem: Oprosti, mama. Najbitnije je da spoznaš grešku i više je ne ponoviš.
  Postoji li nešto iz vaše prošlosti što vas muči?

- Iskreno, ne. Svaku prošlost čine manje ili više lepe stvari. Ništa me ne muči. Kao ljudsko biće, i ja se borim, veselim se, smejem se i plačem. Sve je to život. Nemam čega da se stidim i šta da krijem, jer čim se nešto  desilo, tako je i trebalo da bude.

 Da li je bilo trenutaka kada zbog nepravde niste mogli da spavate?

- Kad me neko ošteti, ne mogu da legnem sa osmehom na licu. Ali, mene opuštaju pozitivni ljudi i dobra energija. Odlazim na razgovore s mojim duhovnikom jer se posle njih osećam kao leptir koji slobodno leti. Jer, koliko god da sam jaka, ponekad u besu poželim svašta da kažem ali se brzo setim reči mojih najmilijih: Polako da ne povrediš nekoga. Uzvrati osmehom, poljupcem, dobrom namerom...

 Ali, nije uvek lako odgovoriti osmehom?

- Nije, ali u tim momentima ugrizem se za jezik i izbrojim do deset.



U tome vam pomažu i godine?

- Kako sam starija, pogotovo u poslednjih pet godina otkako sam s Veljkom, shvatila sam da se smirenost uči i to je veoma važno. Od smirenja dolazi sve, radost, veselje, lepa reč, osmeh, darežljivost i humanost. Često sam citirala oca Tadeja, u čijim knjigama i besedama uživam: Kakve su ti misli, takav ti je život.

 Koliko vaš bes može da traje i kako izgledate tada?

- Nekoliko minuta, i pre će me izbaciti iz takta neko koga volim, ređe oni nevažni, ali naravno da me nepravda boli.

 Važi li za vas pravilo da cilj ne bira sredstvo?

- Nisam tako vaspitana.

 Zašto imate potrebu da na društvene mreže stavite fotografije kao dokaz odlazaka u manastir?

- Kao javna ličnost, imam potrebu da podelim s javnošću sve što poželim, to je nešto što volim i što me ispunjava. Tako je i sa fotografijama, jer ne vidim koja je razlika ako sam se slikala u manastiru ili ako me je snimio paparaco na ulici? Kamo sreće da svi ti koji to negativno komentarišu umesto toga urade neko humano delo jer bi se lepše osećali. Uostalom, nisam ja jedina javna ličnost koja objavljuje slike na društvenoj mreži, ali sam verovatno najzanimljivija.

 Na nekim slikama i čistite manastir?

- Najčešće odlazim u manastir Vitovnicu kod Petrovca na Mlavi, gde je i grob oca Tadeja. Prelepo je tamo u podnožju Homoljskih planina, divno se osećam, opustim se i radim sve što je potrebno, ali nisam u tome jedina. Ima još žena koje dođu i pomažu. Skoro sam pročitala kako se dvanaest sati molim na grobu oca Tadeja. Svako ko je u veri zna da se vernik non-stop moli, a ne samo određeno vreme. Ljudi ne znaju i svašta pišu.

 U manastir ulazite isključivo odeveni u dugu suknju i s maramom na glavi. Ima sveštenika koji kažu kako vernici treba da ulaze u crkvu onako kako se inače oblače.

- Zamislite da uđem u miniću? Treba se obući onako kako se osećate, a meni je lepo u dugačkoj suknji i s maramom na glavi. Uostalom, pred Bogom svi smo isti i ništa od mene nije grešnija ona što je došla u majici bez rukava. Ovo je moj izbor.

 Često citirate Paula Koelja, a nedavno ste njegovom rečenicom: Kod muškaraca izazivam požudu, a zavist kod žena, izazvali burne komentare. Kada ste počeli da ga čitate?

- On mi je omiljeni pisac, pročitala sam sve njegove knjige i ovu poslednju iz koje je ta rečenica. Ne znam kako je neko pomislio da je to moja izjava?! U tom delu opisuje novinarku koja je nakon intervjua s jednim starijim čovekom promenila svoj život. Naime, on joj je rekao kako je trideset godina u braku, ali da se nikad nije lepše osećao nego onog trenutka kada se zaljubio u svoju ženu. Iako je još voli, to nije isti osećaj...

 Da li je i vaša zaljubljenost prema Veljku prošla?

- Naravno da nije! Možda je to nekome pravilo, ali ne i nama. Nas dvoje se dopunjujemo i mada ne znam šta će biti za deset godina, sada nam je prelepo i uživamo.

 Kako ste 12. septembra obeležili četiri godine braka?

- Putovanjem u Solun. Lepo smo se provodili, išli na buzuki, bacali su karanfile na mene i ja na ostale goste. Moj suprug je inače inspirativan i bolje zna da me iznenadi nego ja njega. U Solunu sam upoznala i svoje fanove koji tamo studiraju.

 Uspevate li da u gustom rasporedu svih aktivnosti nađete mir i spokoj koji je svakoj ženi u trenucima kada planira potomstvo preko potreban?

- Uspevam, i te kako umem da uredim sebi dane kada uživam i kada mi je super. Znam kad šta radim, kad se odmaram, masiram, snimam...
 Kad stignete da pišete blog?

- Noću, kada sam sama i ne spavam. Nijedan nije nastao popodne. Kad je tiho i opustim se, tada mi naviru rečenice.

 I ujutro lagano ustanete za novi trening u 10?

- Evo, noćas sam legla u pet, a ustala u pola devet. U 10 sam na treningu, a onda su usledili intervjui, odlazak kod zubara i još jedan sastanak. Večeras ću leći oko jedanaest, jer ipak ne mogu da spojim nekoliko dana bez spavanja.

 Vredno ste radili i na novom singlu Čivas? 

- Jelena Trifunović napisala je pesmu koja mi se odmah dopala. Uglavnom se peva o vinu ili viskiju, a ja sam baš htela čivas! Nedavno sam ga probala prvi put i dopao mi se. Album ću objaviti sredinom ili krajem novembra, za izdavača koji ponudi najbolje uslove. Uskoro snimam i spot u jednom hotelskom apartmanu u inostranstvu.

 Zašto ste imali potrebu da vam singl prate provokativne fotografije u donjem vešu?

- Želela sam tako. Sada izgledam najlepše i moje lepo oblikovano telo treba da se vidi.

 Vizuelni momenat postao je toliko bitan za pevača, pa se čini da se ponekad muzika više gleda nego sluša.

- Moja muzika se sluša, jer sam ranije bila i veoma debela, pa sam i tada punila klubove.