Ovaj čin protekao je tužno kao i svake godine, uz prisustvo Šijanovih i Gocinih naslednika Mirka i Zorane, rođaka i porodičnih prijatelja. Najneutešnija je bila Zoranova majka Milica, koja je kukala sve vreme nad spomenikom, pa joj je u jednom trenutku pozlilo. Uplakana Božinovska odmah je otrčala po vodu svojoj svekrvi kako bi je umila. Kad je stigao pop, svi su se okupili oko spomenika. Gocin sin Mirko držao je majku za ruku i stiskao zube da ne bi zaplakao, dok je Zorana grlila
baku.
Folkerka ni dan-danas ne može da prežali što njenog supruga nema.
- Zoran mi nedostaje svih ovih godina. Najteže mi je veče pred pomen i uvek plačem dok razmišljam o sutrašnjem...
Folkerka ni dan-danas ne može da prežali što njenog supruga nema.
- Zoran mi nedostaje svih ovih godina. Najteže mi je veče pred pomen i uvek plačem dok razmišljam o sutrašnjem...
